Pola Srba u kući drži Fatimino oko, a nemaju pojma šta su zapravo uneli u dom

Veoma često u kućama, na vozilima, na odeći mnogih ljudi vidi se jedan zanimljiv simbol – takozvano tursko ili Fatimino oko.

Po islamskom predanju, Muhamedova ćerka Fatima je svom vereniku poklonila komad plavog stakla i zahvaljujući ovoj amajliji on je uspešno završio svoj put savladavši sve moguće i nemoguće prepreke.

Ova jednostavna priča se može pročitati praktično svuda.

Međutim, Fatimino oko kao talisman ne potiče iz samog islama, ali je u širokoj upotrebi, kako kod muslimana, tako i pravoslavaca.

Ljudi ga kače na vrata kuća i kancelarija, stavljaju ga na odeću odraslima, deci i trudnicama. I sve to s jednim ciljem – da bi se borili protiv uroka i čini. Na turski način.

„Blagodatni“ okultizam

O čuvanju Fatiminog oka govori ruski sveštenik Aleksandar Jermolin:

„U situaciji sveruske ljubavi prema svemu okultnom i paranormalnom, turske amajlije su se čvrsto ukorenile u Rusiji. Tim pre što su pale na blagodatno tle. Ljudi, umorni od dugogodišnjeg državnog ateizma, počeli su da teže veri. Nažalost, mnogi su dorasli samo do apstraktne „vere u duši“, koja sve meša na jednu ezoteričnu gomilu.

Nedavno sam osvećivao jednu kuću i ugledao zapanjujuću sliku. Na polici su stajele ikone, kućni duhovi i nešto što liči na „starca-šumara“, piše Bašta Balkana.

Pritom su domaćini dobri, iskreni ljudi. Jednostavno, u svom religioznom doživljaju sveta kod njih je na gomili pomešano sve „sveto“: tu su i ikone, i maskote, i amajlije i mnogo toga drugog. Popričao sam s njima, objasnio sam im da su to principijelno različite stvari, pa su kućne duhove i „šumara“ izbacili, a kuća je osveštana.

Bez autoriteta

Zašto se naši savremenici tako lako „pecaju“ na tako banalnu ezoteriku koju predstavlja i Fatimino oko? Jedna od glavnih karakteristika našeg vremena jeste nedostatak autoriteta.

Za većinu ljudi orijentir je ono što je njima samima vredno. Kad nema autoriteta, sve se meša. Zato se u jednom stanu mogu videti tursko oko, kineske žabe i simboli godine i sve to zajedno sa slovenskim paganstvom, a često i sa ikonama.

Drugi razlog je taj što retko razmišljamo o smislu života, isto kao i o smrti. Smrt je nešto apstraktno što može i da se desi, ali ne sad.

A sad se treba zaštititi od svega lošeg: od negativne energije koja dopire kroz prozor, od uroka i čini. I umesto da čovek globalno razmišlja o svom životu, donosi odluku da krene najjednostavnijim putem – da okači amajliju.

Kućni đavo

„A zašto je to loše?“ – često imam prilike da čujem ovo pitanje. I moram da objašnjavam svakom čoveku, u zavisnosti od njegovog „umeća“ slušanja.

Dešava se da je čoveku dovoljno reći da to nije spojivo s pravoslavljem. Ili ste pravoslavac ili paganin (okultista itd.).

Dešava se da je i to malo i da čoveku treba ispričati nešto o tome da je paganstvo u suštini klanjanje demonima i da je ova mila amajlija u vašoj kući – mali đavo. A vi ne želite da u vašoj kući bude nešto slično.

I što je glavno – samo Bog Svoja dobra daje besplatno. Svi demoni zahtevaju plaćanje svojih „usluga“. I po pravilu, traže ono najdragocenije što čovek ima, a to je njegov besmrtna duša, pa dobro razmislite šta ćete morati da im date u zamenu za njihovu „pomoć“.“